Kako bi izgledao globalni rat u 21 veku? Da li bi se vodio krstarećim raketama sa nuklearnim bojevim glavama, koje bi Rusi i Amerikanci u jednom trenutku ispalili jedni na druge, onako kako to prikazuju učestali katastrofični filmovi poslednjih godina?
Teško da će biti tako. Jer, ma ko da počne rat nuklearnim oružjem, sledi mu isti odgovor. A to je kraj za sve. Zato američki i ruski vojni stratezi već decenijama rade na pravljenju takve vrste oružja, koje neće direktno uništavati živu silu (već indirektno), a vojnici se neće slati u vojne misije. Novo (tajno) oružije će biti nevidljivo i ekonomično.
Kako sve to? Tako što će se kao oružje koristiti planeta Zemlja koja raznim elementarnim nepogodama može naneti štetu pojedinim državama, čak veću nego neka vojna sila. Erupcije vulkana, zemljotresi, obilne padavine sa poplavama, dugotrajne suše, uragani, cunami talasi, mogu teško oštetiti ekonomiju neprijatelja kao i njegovu potencijalnu živu silu. I niko neće biti prozvan za genocid.
Dakle, treba samo razraditi tehniku kojom će se klimatske promene i tektonski poremećaji veštački i kontrolisano izazivati.
O modifikaciji klime kao načinu da se kod neprijateljskih država izazovu duge suše i poplave, u svojoj knjizi "Izmedju dva doba", pisao je još 1970. godine Zbignjev Bržežinski, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD, a danas glavni strateg Novog Svetskog Poretka. Posebno je istakao i ekonomičnost ovakvog ratovanja.
I bivši francuski oficir, Mark Filterman, je 1980. pominjao "nekonvencionalno i nesmrtonosno oružje" koje razvijaju Rusi i Amerikanci, a kojim će moći da se pomoću elektromagnetnih talasa ultra visoke i ekstremno niske frekvencije utiče na promenu klime, pomoću koje bi se neprijatelju nanele ogromne materijalne štete.
Poslednjih godina, kada smo svedoci velikih vremenskih nepogoda, počev od pojave famoznog El Ninja koji je izazvao mnogo uragana i poplava, zatim cunamija i snežnih padavina u područijima gde ih nikada pre nije bilo, pravo je vreme
za razmišljanje o ovom "tajnom oružju".
Na to već godinama upozoravaju i mnogi istaknuti svetski naučnici. Tako dr. Nikolas Begič, aktivno učestvuje u kampanji protiv ekseprimenata koji se vrše u programu HAARP (High-Frequency Active Aural Research Program ) na Aljasci. Eksperimenti se vrše tako što se izuzetno moćnom tehnologijom za proizvodnju visoko frekventnih elektromagnetnih talasa bombarduju čestice u jonosferi i zagrevaju se. Elektromagnetni talas onda odskoči natrag i ekstremno niskom frekvencijom podire u sve na Zemlji - i živo i mrtvo. Kod ljudi ovo može izazvati i oštećenja mozga.
Kompleks antena HAARP na Aljasci.
Zagrevanjem jonosfere remeti se magnetno polje Zemlje, pa se ometaju telekomunikacije neprijatelja. Pored toga stvaraju se ozonske rupe u atmosferi iznad teritorije neprijatelja pa se stanovništvo i vojska izlažu smrtonosnom zračenju iz svemira. Najzad, mogu se izazvati velike vremenske nepogode, kao ogromne padavine sa poplavama i suše.
Drugi metod je upotreba talasa ekstremno niske frekvencije (ELF) koji prolazeći kroz more, zemlju i atmosferu mogu iazazvati mehaničke vibracije na velikim udaljenostima i tako ciljano podstaći zemljotrese i promenu vremena.
Pored eksperimenata sa elektromagnetnim talasima, zarad promene klime korišćene su i hemikalije, kao barijum i litijum, koji su ubacivani iznad ozonskog sloja atmosfere. Ove hemikalije izazivaju pored oštećenja ozonskog omotača i jak svetlosni bljesak i stvaraju veštačke svetlucave oblake, kakvi su recimo vidjani iznad Severne Amerike 1980. i 1990.
O ovome skreće pažnju dr Rosali Bertel u svojoj knizi "Planeta Zemlja: Poslednje oružje rata". Dr Bertel navodi da je poznato da postoji medjuzavisnost izmedju zemljotresa i jonosfere (atmosferski sloj od 80 do 595 kilometara iznad površine zemlje). U skladu sa tim, mnogim potresima prethodnih godina prethodili su neobični fenomeni. Na primer, zemljotres u Tang Šanu u Kini 28. jula 1976. godine odneo je preko 650 000 ljudskih života. Potresu je prethodilo jako atmosfersko svetlucanje za koje je rečeno da je prouzrokovano Sovjetskim eksperimentima sa ELF zagrevanjem jonosfere.
Takodje, 12. septembra 1989. na području Kalifornije registrovani su ELF talasi. Njihov intenzitet je vremenom bivao sve jači, da bi iščezli 5. oktobra. Već 7. oktobra ponovo su se pojavili, ali sa jačinom koja je premašila okvire skale za merenje. Tri sata kasnije zemljotres je pogodio San Francisko.
Vašington Tajms je marta 1992. pisao da su uredjaji na Zemlji i na satelitima otkrili misteriozne radio talase neposredno pred zemljotrese u Južnoj Kaliforniji, Jermeniji, Japanu i Severnoj Kaliforniji izmedju 1986. i 1989. Zemljotresu koji je pogodio Los Andjeles, 17. januara 1994. godine takodje je prethodio neobičan radio talas kao i dva jaka zvučna udara.
Ove čudene koincidencije i pojave niko nije do sada objasnio. Ali je zato američko Ministarastvo za odbranu 1997. upozorilo javnost o mogućim posledicama eko-terorizma, pri čemu bi teroristi korišćenjem elektromagnetnih talasa mogli uticati na promenu klime, aktiviranje zemljotresa i vulkana.
"Vojska uvek ima taktiku da optužuje druge kako su u posedu oružja koje ona sama ima", naglašava u knjizi dr Rozali Bertel.
Ali posledice svih ovih eksperimenata nogu izazvati trajne klimatske poremećaje na Zemlji koji više niko neće moći kontrolisati, upozoravaju svi naučnici.
Oni posebno skreću pažnu na inertnost medjunarodnih političkih organizacija, kao jšto su Ujedinjene Nacije i Evropski parlament. Ove organizacije javnosti uporno prikazuju svoju tobožnju angažovanost sa raznim medjunarodnim sporazumima (samit u Rio de Žaneiru i Sporazum iz Kjota) o smanjenju industrijskog zagadjivanja atmosfere i organičenjem emitovanja štetnih gasova koji utiču na globalno zagrevanje, ali niko ne pokreće pitanje štetnih gasova koje emituje vojska.
A vojska je glavni uzročnik zagadjenja atmosfere i globalnog otopljavanja. Što je najgore, eksperimenti u jonosferi vrše se uvek tajno, a ono što prodre u javnost podvodi se uvek pod naučno istraživanje u cilju popravke oštećenog ozonskog omotača.
| 
Нема коментара:
Постави коментар