Bil Gejts je veoma ozbiljna pretnja ne samo svetskoj ekonomiji, već i miru u svetu. On koristi rupu u zakonu koja omogućava zdravstvenim organizacijama da izgledaju kao vladine organizacije, ali nisu nezavisne i njih zapravo kontroliše Gejts.
“Svetska zdravstvena organizacija” (SZO) se 80 odsto finansira od donacija, a ne od vlade. Na sajtu SZO-a čak možete videti da je Gejts najveći donator posle zemalja navedenih na njihovoj veb stranici.
Melinda Gejts stoji iza promovisanja digitalne valute i obraćala se G7 povodom tvrdnje da će to osnažiti žene. Kakva neverovatna sofistika da će digitalna valuta biti bolja i stvoriti više radnih mesta za žene. Ona je takođe protiv Trampa.
Već smo objasnili da DŽefri Epstajn nije pedofil jer nije zlostavljao decu pred-pubertetskog uzrasta. Svakako mnogi ne bi uspeli vizuelno da razlikuju devojčicu koja ima 17 i onu koja ima 18 godina.
Dakle, zašto bi neko birao devojčice koje imaju 16-17 i rizikovao krivično delo? To je oduvek mirisalo na ucenjivačku šemu.
Uvucite u šemu ljude koji znaju ili ne znaju da devojčice imaju 17 ili 18 i iskoristite to za ucenjivanje. Gejst je sarađivao sa Epstajnom od 2011. godine i odlazio na njegovo ostrvo, ne jednom, već tri puta.
Pokušavao je da sklopi saradnju sa njim kako bi dobio oko 30 miliona dolara. Pa da li je Gejts bio jedna od njegovih meta ili je Gejts koristio Epstajna za ucenjivanje drugih moćnika, ostaje nejasno.
Među programerima je dobro poznato da Bil Gejts nije napisao operativni sistem zbog čega je Majkrosoft postao poznat kao DOS.
Gari Kildal (1942.-1994.) napisao je CP/M, operativni sistem koji je radio na ranim 8-bitnim mikroračunarima. IBM nije mogao ili nije hteo da napravi dogovor sa Kildalom.
DOS je zapravo napisao 22-godišnji Tim Paterson (rođen 1. juna 1956.). Koliko je Kildalovog intelektualnog vlasništva prisvojio, pitanje je. Kasnije je IBM sklopio dogovor s Kildalom, nakon što je pretio da će tužiti IBM jer je DOS prekršio njegova autorska prava.
Rani IBM PC prodavao se sa CP/M i DOS operativnim sistemima, ali CP/M se prodavao po mnogo većoj ceni. Mnogi nikada nisu bili svesni da postoje dva sistema. Većina kupaca je jednostavno birala MS DOS, koji je postao standard, ili ih je IBM usmerio prema MS DOS.
Gejtsova reputacija je uvek bila obavijena velom sumnji. Suosnivač Majkrosofta, Pol Alen (1953–2018), napisao je u svojim memoarima da je Bil Gejts bezobzirni čovek koji je ponižavao zaposlene i kovao zavere kako bi se otarasio svog poslovnog partnera.
Gejts i Alen su postali prijatelji 1968. godine kada su se upoznali u srednjoj školi u Sijetlu, gde su napisali svoj prvi softver. Alen se preselio u Boston, a Gejts je napustio Univerzitet Harvard 1975. godine kako bi mogli da rade na onome što će na kraju postati Majkrosoft.
Autori knjige “Primal lideršip” pisali su pre nekoliko godina da je Gejts primerak „onih zloglasnih korporativnih lidera koji izgledaju da su postigli poslovne rezultate uprkos svojim okrutnim pristupima liderstvu“.
Osnivač Majkrosofta Bil Gejts odstupio je u februaru 2000. godine sa mesta izvršnog direktora Majkrosoft-a, navodno kao deo nagodbe sa Ministarstvom pravde u svojoj bici protiv kršenja Šermanovog zakona protiv monopola.
Gejts je ostao predsedavajući Majkrosoft-a sa novom titulom glavnog softverskog arhitekte. Zatim je tvrdio da želi da se vrati „onome što najviše voli, fokusirajući se na tehnologije budućnosti“. To je bilo zanimljivo objašnjenje.
To je usledilo nakon što su 18. maja 1998. godine, Ministarstvo pravde i advokati 20 različitih država podneli optužbe protiv Majkrosoft-a radi zaštite tržišnog prava kako bi utvrdili da li povezivanje dodatnih programa u Majkrosoft operativni sistem predstavlja monopolističke akcije.
Tužba je doneta nakon ratova IT kompanija koji su doveli do pada Microsoft-ovog najvećeg konkurenta, Netskejp-a, a do čega je došlo kada je Makrosoft počeo da deli svoj softver za džabe.
Nakon podnetih optužbi, pojavile su se zabrinutosti da je nemoguće takmičiti se protiv Majkrosoft-a, a mnogi su za Gejtsa govorili da je nemilosrdni biznismen. Ipak, Makrosoft je optužen da otežava korisnicima, koji imaju instaliran Vindouz operativni sistem, instalaciju konkurentskih softvera.
Gejts je optužen za kreativno uređivanje video zapisa, izvrtanje činjenica i mejlova, ali Majkrosoft je svakako izgubio slučaj.
Predsedavajući sudija Tomas Penfild DŽekson presudio je da je Majkrosoft prekršio delove Šermanovog zakona koji je ustanovljen 1890. godine kako bi se sprečio monopol.
Otkriveno je da Majkrosoft-ova pozicija na tržištu predstavlja monopol koji ne samo da je pretio konkurenciji, već i inovacijama u industriji. Ne biste mogli da izmislite proizvod, a da Majkrosoft ne stvori konkurentski i izbaci vas iz igre.
Sudija DŽekson takođe je pozvao Majkrosoft da kompaniju podeli na pola i stvori dva odvojena entiteta. Operativni sistem (MS DOS/Vindouz) činio bi jednu polovinu kompanije, a softver drugu.
Majkrosoft je uložio žalbu navodeći da je sudija pristrasan u korist tužilaštva. Apelacioni sud poništio je odluku sudije DŽekson protiv Majkrosoft-a.
Umesto da traži razdvajanje kompanije, Ministarstvo pravde je odlučilo da se obračuna sa Majkrosoft-om. U nagodbi se odustalo od zahteva za razdvajanjem kompanije, a zauzvrat je Majkrosoft pristao da deli računarske interfejse sa drugim kompanijama.
Otac Bil Gejtsa bio je rukovodilac organizacije „Planirano roditeljstvo“. Mnogi su ovo smatrali prikrivenim sredstvom da opravda abortus među manjinama kako bi smanjio stanovništvo za koje se toliko brinuo, zbog čega je podržao pokret za klimatske promene.
Bil Gejts je u jednom intervjuu rekao: „Kako sam rastao, moji roditelji su bili uključeni u razne dobrovoljne aktivnosti. Moj otac je bio rukovodilac organizacije „Planirano roditeljstvo“, a bilo je veoma kontroverzno biti uključen u to. I zato je toliko fascinantno. Prema nama se ponašamo gotovo kao prema odraslima, stalno pričajući o tome.”
Čini se da Gejts ispunjava ciljeve svog oca. Navodi se da je njegova supruga Melinda Gejts, koja ima troje dece, prihvatila abortus kao sredstvo za oslobađanje žena.
Naravno, abortus je sredstvo za eugeniku. Mnogi znaju za rasističku zaostavštinu Margaret Sanger (1879-1966), osnivača Planiranog roditeljstva, koja je svojevremeno razgovarala sa “Kju kluks klan” i pomogla u promociji „crnog projekta“.
Prema njenim sopstvenim rečima, „kontrola rađanja znači oslobađanje i gajenje boljih rasnih elemenata u našem društvu i postepeno suzbijanje, uklanjanje i eventualno isterivanje neispravnih staleža – onog ljudskog korova koji preti cvetanju najlepših cvetova američke civilizacije.”
Malo ko zna da se ovaj projekat nastavlja u međunarodnim razmerama zahvaljujući ogromnom bogatstvu Bila Gejtsa. Rokfelerova fondacija je 1965. bila značajan donator Međunarodnoj federaciji za planirano roditeljstvo. Danas, Fondacija Bil i Melinda Gejts troši milijarde na kontrolu stanovništva u Africi i širom Trećeg sveta.
Autor knjige „Meta Afrika“, u svom otvorenom pismu Melindi Gejts je 2012. godine napisao:
“Usred svih afričkih nevolja i teškoća, usred svih društveno-ekonomskih i političkih nestabilnosti, naše bebe su uvek čvrst simbol nade, garant života, razlog da težimo svetlijoj budućnosti. Tako sam se pre nekoliko nedelja spotakao o plan i obećanje Melinde Gejts da će implantirati seme svoje „zaostavštine“ u 69 najsiromašnijih zemalja sveta (od kojih je većina u sub-saharskoj Africi). NJeno obećanje je da će prikupiti gotovo 5 milijardi dolara kako bi Afrikanke bile manje plodne i, kako kaže, “slobodnije”.
Bil Gejts je targetirao i klimatske promene i tvrdnju o ravnopravnosti polova, što je, zanimljivo, u vezi sa pravom žena da nemaju decu. Naravno, „rodna ravnopravnost“ se odnosi na smanjenje populacije. Da li Gejts samo nastavlja posao svog oca menjajući naziv? U svetu osiguranja kupujete osiguranje od požara, nezgode i krađe.
Međutim, ne kupujete „osiguranje od smrti“, jer su ljudi to smatrali lošom srećom. Promenili su oznaku u „životno osiguranje“ i odjednom su se svi hvalili da ga uplaćuju. Planirano roditeljstvo dugo je imalo rasistički prizvuk. Samo promenite naziv u „rodna ravnopravnost“ i sve će biti u redu.
Bil Gejts je preuzeo svetsku zdravstvenu problematiku, jer je navodno bezobzirno vodio Majkrosoft.
Ovaj čovek je verovatno pretio i samoj civilizaciji.
Trebali bismo da apelujemo svim političarima u svim zemljama da momentalno zabrane svim državnim agencijama da prihvataju bilo kakve donacije kao i da se pokrenu istrage o povezanosti sa Gejtsom koje prožimaju čitav svet zaključuje analizu Martin Armstrong.
Izvor: webtribune.rs
