Da li postoji HIV, ustvari postoji li zaista AIDS?

POSTOJI LI ZAISTA BOLEST – AIDS?

HIV je skraćeni naziv za virus koji izaziva pad imuniteta kod ljudi (Human Immunodeficiency Virus). Bolest koja se u kontaktu sa ovim virusom razvija je nazvana – AIDS (Acquired Immunodeficiency Syndrome), u prevodu – Sindrom stečenog nedostatka imuniteta (SIDA).

O tome koliko je ovaj virus opasan, kako se prenosi, ko i kada treba da se testira na HIV, odavno vam je već poznato. Globalni mediji ne prestaju da nas, sve na planeti, zastrašuju i zasipaju informacijama o ovoj opasnoj bolesti (navodno najčešće homoseksulalaca i narkomana). Žrtava je, naravno, najviše u SAD, gde je i najviše narkomana, ali i u Africi (mada tamo niko ne kaže da je to zbog homoseksualnosti i narkomanije).

Svejedno, pametnom čoveku je već odavno ovaj virus uterao strah u kosti, a oni koji su imali potrebu da odu na testiranje i otkriju da su HIV pozitivni (što ne znači da su i oboleli od AIDS-a) doživeli su šok. Sada moraju da se kriju od sveta, ali i da, u paničnom strahu, iščekuju sudnji dan kada će AIDS da ih totalno savlada. Jer, bolest se završava smrtno.

Postoji samo jedan problem: ovaj virus niko do sada nije izolovao po proceduri koja je definisana još 1973. u Pasterovom institutu u Parizu i niko ga nije fotografisao pomoću mikroskopa. Na osnovu čega se onda zaključuje da HIV zaista postoji?

Pa ceo medicinski svet priča, zaboga! Priča Svetska zdravstvena organizacija, pričaju biohemičari, tvrde naučnici, globalni mediji upozoravaju, države izdvajaju ogromna sredstva za lečenje…

Dobro, ali neki naučnici hoće naučno validne dokaze.

“Ukoliko postoji dokaz da HIV uzrokuje AIDS trebalo bi da postoje naučni dokumenti koji ili pojedinačno ili kolektivno objašnjavaju tu činjenicu i to najmanje visoke verovatnoće. Takav dokument ne postoji”, izjavio je Dr.Keri Mjulis dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1993.

“Sve do danas zapravo ne postoji ni jedan naučno ubedljiv dokaz za postojanje HIV-a. Niti jednom takav retrovirus nije izolovan i prečišćen metodama klasične virusologije”, reči su dr Hajnca Ludviga Sengera, penzionisanog profesora molekularne biologije i virusologije na institutu Maks- Plank u Minhenu.

Ovakvih stavova ima još mnogo. Možete ih videti ovde:

Naravno, to su samo naučnici koji imaju hrabrosti da se suprotstave stručnom mišljenju autoriteta kao što je Svetska Zdravstvena Organizacija. To su oni koje ne možete baš obmanjivati, kao što možete nepismenu raju, posebno onu u Africi i Aziji. Od lekara koji ne bi da izgube posao i dobro uhlebljenje u SZO i moćnim privatnim bolnicama ne treba previše ni očekivati.

Ali, ako ne postoji virus, kako onda nastaje AIDS?

ŠTA JE ZAISTA AIDS?

Sindrom stečenog nedostatka imuniteta (AIDS) sam po sebi i nije zasebna bolest. Tehnički je AIDS definisan kao jedna od 19 do 60 klasičnih bolesti koje prate pozitivan HIV test, kao što su pneumonija, dijareja, hepatitis, malarija, zauške, male boginje, gonoreja, salmonela, tuberkuloza, izvesna kancerogena oboljenja i još mnoge druge bolesti.

Postepeno slabljenje imunih funkcija i konačno potpuno razaranja lipoidnih i imunoloških organa je centralni okidač koji dovodi do potpunog razaranja imunog sistema i tada nastaje AIDS.

Tako je organizam lišen mogućnosti da se brani od mnoštva virusa i oni slobodno kreću u akciju razaranja ćelija.

Različite zemlje imaju različite kriterijume po kojima se odredjuje postojanje AIDS-a. Neki barataju sa 19 bolesti, a neki sa 60. Osnovni kriterijum za dijagnozu AIDS-a je ako jednu od ovih bolesti prati pozitivan HIV test.

Doktori znaju za dva tipa HIV testa: Elisa test, koji je stariji i Western Blot. Obavlja se i treći tip testiranja i to je test viralne nosivosti baziran na reakciji lanca polimeraza (Polymerase Chain Reaction )koji je izmislio upravo nobelovac dr Keri Mjulis.

Iako mnogi veruju da HIV test otkriva prisustvo baš ovog virusa, to nije tako. Dva od ova tri testa ispituju postojanje antitela u krvi kao odgovor na prisustvo izvesnih proteina. Doktori tada oprezno kažu da su to proteini za koje se veruje da liče na HIV proteine. Specijalizovani doktori – mikrobiolozi, virusolozi i drugi istraživači naglašavaju, medjutim, da ovi proteini nisu karakteristični ni za jedan poseban virus. Antitela se ne formiraju zbog prisustva samo jednog specifičnog mikroba već zbog raznovrsnih mikroba. Tako je više od 60 okolnosti dokumentovano da reaguje na test HIV-a. Medju njima su: običan grip, vakcina gripa i druge vakcine, skora transfuzija krvi, alkoholizam, pogrešna upotreba lekova, bolesti jetre, postojanje herpesa bilo kad u životu, i mnoga druga stanja. Najgore od svega je što trudnoća savršeno zdrave žene može takodje reagovati pozitivno na test HIV-a.

Dakle, postoji naznaka bolesti kao i kod svih starih i dobro poznatih bolesti, ali se smatra da u sadejstvu sa HIV virusom ona izaziva bolest – AIDS.

Evo kako to izgleda ako bi se prevelo u formulu:

Indikator bolesti + HIV = AIDS

Što se tiče testa koji se vrši izazivanjem reakcije lanca polimeraza, postoji izjava samog izumitelja ovog testa, dr Mjulisa, “… da ni pod kakvim okolnostima se ne može reći da test dokazuje isključivo prisustvo HIV virusa”. Naprotiv, dr Keri Mjulis je vodeći skeptik u vezi povezivanja HIV-a i AIDS-a.

Dakle, u odsustvu HIV-a, indikator bolesti pokazuje bolest koja se zove svojim starim imenom. Prevedeno u formulu:

Indikator bolesti – HIV = Indikator bolesti

Konkretno to može da izgleda ovako:

Tuberkuloza + HIV = AIDS
Tuberkuloza – HIV = Tuberkuloza

Dijareja + HIV = AIDS
Dijeraja – HIV = Dijareja

Demencija + HIV = AIDS?
Demencija – HIV = Ludilo?

Eto, tako nastaje bolest nazvana AIDS, u prisustvu virusa (HIV), koji još niko nije precizno dokumentovao.

Na Internetu se može naći mnogo skica i crteža takozvanog HIV-a , ali ne postoje nikakve stručne reference. Ovo je jedini snimak “virusa” koji izaziva AIDS.

Na osnovu ovoga HIV je nacrtan ovako:

ili ovako:

ili ovako:

Ovakvo objašnjenje bolesti se nekim naučnicima i lekarima učinilo sumnjivim. Zato su krenuli u akciju potrage za istinom o ovom virusu. Otvorili su i svoj sajt: http://www.virusmyth.com/aids/. Tu možete naći njihova razmišljanja.

Suština je sledeća: AIDS je najobičnija prevara?

Možda još jedno logično pitanje koje se meni kao laiku nametnulo: Sa kojim ciljem bi Kreator (koji je stvorio život) stvorio i jedan takav virus koji razora sam imuni sistem? Zašto je onda Kreator uopšte stvarao imuni sistem? Nije li ovo biološki nelogično?

OD ČEGA ZAISTA UMIRU “OBOLELI” OD AIDS-a?

Ali nije sve tako crno. Ima i crnjeg.

Za Afriku je Svetska Zdravstvena Organizacija ustanovila posebnu tehniku za dijagnostikovanje AIDS-a. S obzirom da je HIV test suviše skup (za jeftine crnce, valjda), oni su odobrili vizuelnu dijagnostiku. Tako, ukoliklo afrički pacijent izgubi 10% svoje težine, ima groznicu ili upornu dijareju prećenu eventualnim kožnim osipom i svrabom… Da, onda je to – AIDS. Tačka.

Još ako to potvrdi CNN, nema šta da se poriče. Tačka.

Sa ovakvom tehnikom dijagnostikovanja jasno je zašto u Africi postoji prijavljen tako veliki broj obeololih od AIDS-a i još veći broj HIV pozitivnih i zašto se ogromna sredstva iz nacionalnih budžeta država članica UN izdvajaju za borbu protiv ove bolesti.

Ista dijagnostička tehnika se primenjuje i u jugoistočnoj Aziji. Ostale bolesti koje su posledica siromaštva i loše higijene, potpuno se zanemaruju.

Prosečno inteligentnom čoveku postaje sada uočljivo da postoji neki PLAN po kome se NEŠTO u vezi sa ovim “virusom” radi i gde su uključene UN kao i Svetska Zdravstvena Organizacija. Dakle, ako virus i ne postoji, PLAN postoji.

Ali ljudi ipak umiru od AIDS-a?

Čini se da ljudi pre umiru od lekova lekova koji su izuzetno toksični i koji im se daju protiv “opasnog virusa”.

Za pogoršanje zdravstvenog stanja osoba koje su pozitivne na HIV postoje dva razloga: ili je osoba oslabila zbog pothranjenosti ili je neka druga bolest koja je zapostavljena – napredovala, ili je osobi dat lek za AIDS.

Jedan od tih lekova je Azidothymidine, skraćeno AZT. Lek je nastao 1964. da bi se koristio u hemoterapiji kod obolelih od raka. Bio je odbačen i pre nego što je stigao na tržište, jer su već u laboratoriskom testiranju mnoge životinje uginule. Ovaj lek se smatra jednim od najotrovnijih lekova koji je ikad stavljen u upotrebu. On jednostavno zaustavlja sve DNK sinteze u ćeliji, te se smatra pravim otrovom za ćelije. Za razliku od njegove primene u terapiji u lečemju kancera kada se on koristi samo nekoliko nedelja i nikad više, u lečenju AIDS-a on se propisuje za doživotno uzimanje. Dakle, smrtno otrovan lek se mora uzimati doživotno!

Sada vam je jasno zašto pacijenti koji umiru od AIDS-a izgledaju ovako:

To su ljudi koji polako, ali sigurno – umiru. Zvanično na listi efekata koje ovaj lek izaziva su upravo: razaranje koštane srži te stoga nastaje i anemija i dalji pad imunog sistema do njegovog potpunog sloma, kao i poremećaj rada creva i smanjenje apsorbcije hranjivih materija, usled čega dolazi do pada težine. Stomačni bolovi, bolovi u ledjima, grudima, otok usana, groznica, simptomi prehlade, krvarenje desni, dijareja, otkazivanje jetre, depresija, konfuzija i još mnogo toga, posledica su uzimanja ovog “leka”.

Dakle, ljudi se proglašavaju bolesnima od AIDS-a na osnovu postojanja virusa koji nikada nije dokumentovan i naučno dokazan, otkrivenog testovima koji su nespecifični, i na njima se sprovodi lečenje teško otrovnim lekovima koji uzrokuju upravo one simptome za koje se tvrdi a ih stvara prisustvo HIV-a.

Ko je tu zaista bolestan?

Ne, vi ćete možda pomisliti da nije moguće da lekari stvaraju ovu opaku bolest. Ali, postoje i drugi primeri takvih bolesti koje se jednim imenom nazivaju ijatrogenim bolestima. Podsetimo na Svinjski grip, SARS, Španski grip..

A sve se uvek vrtelo oko novca koji se slio na račune farmaceutskih kompanija.

Ali, nije samo biznis u pitanju. Postoji i nešto drugo.

Još pre trideset godina objavljen je program o neophodnosti depopulacije ljudske vrste na planeti. To nije tajna. Svi sumnjivi virusi upravo se i pojavljuju tamo gde je populacija siromašnih najveća. Da li je ovo perfidno smišljeni genocid? Da li je on “human” jer žrtva nije svesna da mora da umre jer to NEKO želi?

Zar je to teško zaključiti?

U Velikoj Britaniji kao i u SAD sprema se zakon po kome će sve trudne žene biti obavezno podvrgnute HIV testu. Kakav štos, kada se zna da upravo trudnoća daje pozitivan rezultat na ovakav test. Naravno, HIV pozitivne osobe se odmah registruju i stavljaju na posebnu listu i prate se. To su potencijalno “opasne” osobe. Njihova deca će biti automatski zaražena HIV-om. I ona se moraju pratiti. Svaka i najmanja temperatura ili prehlada mogu biti – ZNAK. Onda se mora što pre dati “LEK”. Azidothymidine (AZT), na primer. Nije li to uvod u legalizovano masovno ubijanje?

Šta nama preporučuje Jugoslovenska asocijacija za borbu protiv Side (Jazas), “nevladina”, neprofitna organizacija koja je “spontano” nastala i koju vode isključivo mladi ljudi koji nemaju pojma odakle im pare da vode svoje akcije: Ko, po njima, treba da se podvrgne HIV testu?

Nije li ovo poziv na ubijanje? Koliko ljudi ovo može da shvati? Antropologija je veoma precizna: ko želi da redukuje stanovništvo, mora prvo onesposobiti i ubiti žene.

Ali ni to nije sve. Raju treba maksimalno zamajavati i pljačkati. Tako se sada radi i na dobijanju vakcine protiv HIV-a. Naravno, za ova istraživanja se iz nacionalnih budžeta izdvaja pozamašna suma.

Bil Klinton se rukuje sa Azijcem obolelim od AIDS-a. Obratite pažnju na crvenu tračicu u njegovom reveru. Baš ON je na čelu fondacije koja nosi njegovo ime i koja pomaže bolesne i siromašne širom sveta. Dakle, ON skuplja novac i rasporedjuje ga. Da li je Klinton humanitarac ili ratni zločinac, zaključite sami.

Poznati baletski igrač Rudolf Nurejev jedna je od žrtva AIDS-a. Ovo su objavili svi svetski mediji. Ali nisu objavili da je kao “lek”, nakon što je otkriveno da je HIV pozitivan, dobijao AZT. Nurejev je zapravo umro od perikarditisa (upale srca) koju je dobio inficiranjem cytomegalovirusom iz porodice herpesa. Ovaj mikrob je obično latentan, ali zbog pada imunog sistema, navodno uzrokovanog HIV-om, on je postao patogen. Ili je možda postao patogen zbog AZT-a? Ne, zaboga! Nurejev je umro od AIDS-a. Tačka.
www.virusmyth.org
www.aliveandwell.org
www.garynull.com

Ko je stvorio AIDS: