Иако је база СЗО пре шест година помпезно најављена да „олакшава проналажење нежељених ефеката лекова“, данашњи „фактчекери“ упозоравају да је „алат тек почетна тачка“ и да „извештаји нису проверени“
VigiAccess је алат који је Светска здравствена организација покренула 2015. године да би омогућила јавни приступ бази података о пријављеним потенцијалним нежељеним дејствима лекова.
Нежељена дејства неких лекова/вакцина на дан 12. новембар 2021.
Када се упореде нежељена дејства на дан 23. новембар 2021, на пример, вакцинe против грипа – оне су имале 273.871 пријава за више од 50 година (1968–2021). Насупрот томе, нове ковид-19 вакцине имале су за нешто више од годину дана 2.555.971 пријава (додуше, у бази за ковид-19 вакцине помињу се нежељени случајеви, доиста малобројни, још од 2014. године?!).
Извор: www.vigiaccess.org
Што се тиче ивермектина, о чијим нежељеним дејствима смо много слушали у медијима у претходном периоду, број пријава је 5.763 у распону од скоро 30 година (1992–2021).
Извор: www.vigiaccess.org
Иако је ова база Светске здравствене организације пре шест година помпезно најављена да „олакшава проналажење нежељених ефеката лекова“, данашњи „фактчекери“ упозоравају да је „алат тек почетна тачка“ и да „извештаји нису проверени и верификовани“. Дословце, USA Today „фактчекери“ (које је делимично финансијски подржао Фејсбук!) закључују:
Оцењујемо да недостаје контекст за тврдњу да база СЗО VigiAccess показује смрти и нежељене реакције од вакцина против ковида-19.
Штета што се „фактчекери“ нису бавили и поузданошћу нежељених дејстава нпр. ивермектина!
Извор: Данас
(Стање ствари)
Нема коментара:
Постави коментар